ExrtemeMan 2008 izveštaj
datum: August 28th, 2008 | autor: Bojan Marić
Po starom dobrom običaju eto mene opet u Nagyatadu krajem avgusta. Iako sam više puta rekao da mi je “ovo poslednji put da radim tu trku” nekako sam se opet i to po 7 put obreo u tom gradiću od 15000 ljudi.
Za mene veoma poznata staza i uslovi ali samo naizgled (vidi izveštaj od prošle godine gde sam pisao o konfiguraciji staze i opštim uslovima na ovoj trci). Ovoga puta ExtremeMan je priredio jedno iznenađenje u vidu veoma jakog, a povremeno i olujnog vetra sa velikom oscilacijom temperature vazduha.
Jutro pred trku stara ustaljena rutina: ustajanje dosta ranije nego što je to uobičajeno za Ironman trku zbog odlaska na mesto starta koje se nalazi oko tridesetak km od Nagyatada i zato što je check in neposredno pred start trke, pakovanje stvari i bicikala po mraku, usput “brzi” obrok u obliku weight gainer-a, zatim veoma bitan jutarnji odlazak u “kancelariju” čitaj WC itd…
Zbog cele te procedure na ExremeMan-u uvek nedostaje onih “5 minuta” tako da sam na start trke došao totalno nezagrejan, a da bih dao svoj max na plivanju potrebno mi je bar 800m ili 12-15 minuta zagrevanja u vodi. Sve jedno, kao i svih prethodnih godina poslednji trenuci pred start trke su protekli uz zvuke pesme “The Final Count Down” i pokušaj duboke koncentracije kroz vizuelizaciju samog starta i prvih zaveslaja koji su uvek po malo kritični ma koja trka da je u pitanju.
Voda je bila topla 25-26C i veoma prijatna za plivanje. Da li zbog toga sto sam bio nezagrejan ili zato što nisam ulozio jos 1% više energije na početku plivanja prva grupa od par takmičara mi je pobegla tako da sam ja bio na čelu druge grupe i tako je ostalo do samog kraja plivanja.
Tokom plivanja sam ostao u zoni umerenog intenziteta i nisam očekivao brzo plivanje, a to je bilo u skladu sa strategijom koju sam planirao pred trku. Međutim, kada sam izašao iz vode moja kesa sa stvarima, koju sam ostavio na za to predviđeno i obeleženo mesto (startni brojevi od 1 do 20 – moj je bio 16), nije bila tamo gde sam je ostavio, pa sam izgubio dosta vremena dok je nisam pronašao na sasvim drugom mestu. Bilo je oko 400 kesa sa stvarima. Nemam predstavu koliko vremena mi je trebalo da pronađem stvari ali subjektivno meni je to trajalo čitavu večnost, tako da je već sporo plivanje delovalo još sporije kada su mi prijatelji rekli da je oficijelno vreme trke u tom trenutku bilo 59 minuta… Kasnije kada sam pogledao rezultate sa plivanja zakljucio sam da je staza bila duža zato što su svi plivali “sporije”, pa je i Csoke Balazs isplivao 49’28″, a inače pliva oko 47’, a na ExtremeMan-u drži rekord 45’32″ koji je postigao prosle godine. Rekao bih da je staza bila duža za oko 200m.
Dok sam tražio stvari, iz vode je izašlo još par takmičara među kojima je bio i Major Jozsef sto je bila jos jedna potvrda da ja nisam plivao sporije zato sto na svim trkama iz vode izlazim za oko minut brže od Jozsefa.
Zbog mog dužeg zadržavanja u T1 prva grupa takmičara mi je pobegla tako da sam ostao potpuno sam od starta biciklističkog segmenta što se kasnije ispostavilo kao dosta otežavajuća okolnost. Svi koji se bave Ironmanom znaju da je dosta lakše voziti “u grupi” iako je rastojanje između takmičara 10 metara, a u uslovima jakog vetra to je još više izraženo.
Na putu do jezera odmah je bilo jasno da će vetar igrati bitnu ulogu tokom trke. Ovoga puta sam se opredelio za Zipp disk zadnji točak i “duboki” Zipp prednji točak čisto da bih testirao tu kombinaciju na vetrovitoj stazi iz razolga što na IM Florida očekujem slične uslove ali ovoga puta je brzina ili jačina vetra prešla uobičajenu granicu…
Osim toga što je vetar bio veoma jak imao je i nepovoljan pravac odnosno smer. Od prvih 75km (od jezera do Nagyatada) 70km je duvao direktno u grudi tako da je bilo pomalo deprimirajuće kada ulažeš veoma mnogo energije (na gornjoj granici Ironman intenziteta), a prosečna brzina se kreće oko 33km/h sto bi u uobičajenim uslovima bilo 37km/h po takvoj konfiguraciji staze. Osim što je bio jak vetar je bio i veoma neprijatan nakon izlaska iz vode pošto sam bio u mokrom dresu. Uz to temeratura vazduha je bila ispod 20C u prvoj fazi biciklističkog segmenta.
Nakon 75km do Nagyatada staza je tako osmišljena da se vozi 3 puta krug od 35km. Vetar je zadržao isti smer i pravac, a kako je dan odmicao vetar je iz kruga u krug dobijao na jačini. Trasa kruga od 35km je tako postavljena da je vetar istog pravca i smera “duvao” u svim pravcima u dnosu na kretanje bicikla na različitim delovima staze.
Zanimljivo je to sto sam tokom bicikističkog dela konstantno osećao vetar na disku ali sam ipak uspevao da iskontrolišem bicikl. Kada duva vetar poput ovog u Nagyatadu nema opuštanja ni u jednom trenutku. Svaki put kada “naiđe” udar bočnog vetra u istom trenutku mora da se reaguje jačim pritiskom na pedale da bi bicikl ostao pod kontrolom. Iz tog razloga je potrebno biti stalno na oprezu i “čuvati” neki procenat snage za adekvatno reagovanje. Uz slabiji vetar i ovakvu Zipp varijantu bih leteo! Samo jihov zuk mi daje 2% više energije.
Uspeo sam da pojedem samo 6 gelova na biciku i predostavio sam da ću da platim danak nedovoljnom unosu enerije u kasnijim fazama trke.
Nakon biciklističkog segmenta Garmin Forerunner 305 je pokazao da sam bajs izvezao za 5h07’42″.
Kada sam ušao u prostoriju koja je u okviru T2 lice iz organizacije mi je reklo da sam trenutno na osmom mestu i da obavezno pijem dosta tečnosti zato što su vlažnost i temperatura vazduha veoma visoka. Opet je trebalo 1’-1’30″ da mi lice zaduženo za T2 pronađe stvari za trčanje, a vreća koju smo dobili za stvari je bila mala, pa sam imao problema da u nju stavim aero kacigu i sprinterice tako da sam izdgubio jos par desetina sekundi…
Trčanje je krenulo sasvim OK. Tempo 4’30″/km u prvom krugu, narednih nekoliko krugova 4’18″-4’20″/km. Vrućinu sam odmah osetio ali u prvoj fazi trčanja mi nije smetala. Trčalo se 16 krugova po 2,625km. Tokom moje prve polovine trčanja nije bila prevelika gužva na stazi ali kada je veći deo takmičara “sišao” sa bicikla i počeo da trči moje trčanje se svelo na “preskakanje” i obilaženje takmičara koji su se kretali različitim brzinama i koji su na pojedinim mestima, a najčešće oko okrepnih stanica pravili čepove na stazi tako da je moj tempo značajno opao, a nastupilo je i par kriza tokom kojih nisam hteo da izvlačim maksimum iz sebe iz razloga što me glavna trka tek očekuje na Floridi.
Na kraju trčanja Garmin Forerunner 305 je pokazao 3h23’.
Obzirom da sam za ovu trku pravio sužavanje (taper) samo 5 dana umesto uobičajenih 3 nedelje i da su uslovi bili dosta teži nego što je to uobičajeno krajnji učinak nije toliko loš.
Ove godine je bilo znatno više takmičara nego prethodnih godina, 314 finishera, a blizu 400 startera i konkurencija je bila jača. Kada se uzme u obzir da sam prošle godine sa boljim rezultatom zauzeo 12. Mesto, a ove godine uz teže uslove i gubitak vremena u T1 i T2 uz duže plivanje 8. mesto moglo bi se reći da sam ove godine imao bolju trku. Jedino je šteta što se to ne vidi na krajnjem rezultatu od 9h38’16″.
Dobra vest je i što su još dva takmičara iz Srbije završila ExtremeMan i tako postali Ironman-i. Sve čestitke Marku Pavloviću i Nenadu Lukoviću!
Čestitam i mom klijentu, Milošu Kostiću, koji je jedan dan nakon moje trke pobedio na Ironman Canada (ironman.ca)u kategoriji M65 sa novim PB na maratonu u Ironman trci 3h50’05″. Bravo Miloše!
Na kraju želim da se zahvalim svim prijateljima koji su mi pomogli na licu mesta i koji su me bodrili od starta, pa sve do prolaska kroz cilj. Hvala Zofi (Mađarska – proveriću kako se tačno piše), Chico (SRB), Damire (CRO) i Zorane (CRO)!
Moja naredna trka je Ironman Florida (ironmanflorida.com) – jedva čekam!
« Trčanje šteti kolenima Komercijalne dijete za mršavljenje »
