Memorijal Marijan Pedišić 2008

Sinoć sam se vratio i još mi se vrti u glavi. Mislim da je ovo bio najintenzivniji put ikada. Inače sam radio puteve kolima od 10.000km od Istanbula do Rotterdama preko Beča, Milana i Pariza u kojima smo se švercovali, žickali i spavali po skvotovima i skupljali novac umetničkim predavanjima (beše pre mojih skorih interesa za sport). Dakle ovaj put me je mnogo više iscrpeo, da li zato što sam matoriji ili zato što kombinacija sporta kao Ironman i totalne dezorganizacije a apsolutne zabave ne ide dobro.

Mogao bih da napišem knjigu šta se sve izdogađalo za samo 5 dana ali za to ćeš morati da sačekaš moje memoare. Za sada evo par zanimljivih detalja ukratko koji nadam se ilustruju atmosferu:

Morao sam da pokupim Aleksandra Sorensena na Zagrebačkom aerodromu oko devet uveče a sam ubio vreme plivanjem na Jarunu sa Dejanom. Zašto je Jarun toliko čistiji od Ade???

Na aerodromu sam poklonio Aleksandru knjigu o kineskoj propagandi – štivo koje mislim da svaki profesionalni sportista treba da drži u malom prstu!

Ivan Maslarić nam se skoro pridružio u klubu. Želi da istrči polu-maraton, do sada se bavio ruskim sistemom (ruskom borilačkom veštinom) i voli Johnny Casha. Strastveni je pušač! Spasoje je zaboravio da ga prijavi za polu-maraton šta je Ivan komentarisao: “Pored ovakvih prijatelja šta će ti neprijatelji!”

Dejan, ja i Aleksandar smo se “naduvali” noć red trku.

Nikola Borić je “atipični” organizator trka.

5 ujutru pred trku…

timNikola.org!

Marinko je super išao i ako mu se spustio volan. Marinko će biti na Havajima ove godine ali nije imao prilike da se zadrži duže sa nama na žalost i uživa u raspadu posle trke.

Aleksandar je malo sedeo na pola trčanja i razmišljao da li da nastavi ili ne. Smorio se. Toplije je nego u Kopenhagenu.

Dejan je lupio glavom o drvo dok je trčao. Nadam se da će da poseku svo drveće i sklone sve bandere na Havajima pre Dejanovog nastupa na Ironman Svetskom Prvenstvu.

Nidža Jevtić je dobro plivao i vozio ali je puko na trčanju – vruće!

Meni Spale u opšte ne deluje toliko visoko kada sam pored njega, ali na slici ja izgledam kao patuljak pored džina.

Pobedio sam na polu-maratonu! Svetski rekord za najsporiju pobedu na 21km (1:27:47 – trčao sa dužinu) i najduži bodac (jeo sam astu i deset ćevapa pred trku). Drugi je stigao čovek sa čudnim pogledom a treći je bio mislim austrijanac od 100kg. Martin Lel je najavio učešće ali sam se dogovorio sa njim da ne učestvuje kako bih mogao da pridobijem ovu pobedu za HERMES.

Dejan je insistirao da nas produhovi posetom Eufrazijevoj Bazilici u Poreču. Meni je pažnju privukla hrvatska verzija Pionirove table.

Ostatak vremena smo proveli po restoranima…

Vidi timNikola.org, Patrcevic.com, moje slike, Aleksandrove slike…

« Maraton je ekstremni sport     Lance Armstrong III – Povratak u Francusku »

Ovaj članak je objavljen pre dana Wednesday, September 10th, 2008 at 8:42 am u kategorijama Aleksandar Sorensen, Ivan Maslarić, Memorijal Marijan Pedišić, Nikola Jevtić, Poreč, Spasoje Matijević, dejan patrcevic, hrvatska, izveštaj sa trke, polu-maraton, slike, triatlon, trčanje. Možeš da pratiš komentare na ovaj članak preko RSS 2.0. Možeš da komentarišeš, ili ostaviš trackback sa svog sajta.