Trčanje u Stockholmu

Evo i mene posle duzeg vremena. Jos uvek u Svedskoj, jos uvek u Stockholmu ali uskoro se selim u Malmö, nadam se . Da ne bude zabune, Stockholm je predivan i zaista sam zadovoljan ovde ali sam siguran da cu u Malmö jos vise uzivati i jos vise i trenirati.

Trenirati u Stockholmu, i u Svedskoj uopste je super dozivljaj. Kada kazem dozivljaj ne mislim na nesto posebno zanimljivo sto se desava u toku samog treninga vec bas mislim na sve suprotno. Stockholm je tako dobro uredjen grad koji je isprepletan kilometrima i kilometrima pesackih i biciklistickih staza tako da se trenirati moze uvek i svuda. I bas ta uredjenost donosi sa sobom nedostatak “zanimljivosti” i iznenadjenja koja meni ni najmanje ne nedostaju .

Osim te uredjenosti ono sto ocarava je priroda. Dosta ljudi koji posete Stockholm se zacude koliko suma ima u gradu, a ja ih obicno ispravim da nisu sume u Stockholmu nego je Stockholm u sumama . I zaista je tako. I upravo ta priroda omogucava potpuni uzitak u treningu. Jedino na sta se treba koncentrisati u toku treninga je zapravo sam trening. I uzivati u lepoti u kojoj se nalazite .

Naravno sve ovo se odnosi na sportove koje ja upraznjavam i koji se izvode na otvorenom a pre svega mislim na trcanje , biciklizam, trcanje na skijama, rolere. Zaboravite na rolere zimi naravno . Sto se tice bicilke ja jos uvek ne mogu da “se naucim” da je voznja bicikle na snegu i ledu i na – 15 stepeni sasvim normalna stvar tako da se moje bavljenje sportom ovih meseci svelo samo na trcanje.

Jedno od duzih trcanja u poslednje vreme sam imao danas sa Spasketom ( Marko Spasojevic ) koji se pre nekoliko dana doselio u Svedsku. On se dosta godina takmicio u biciklizmu, ja sam se bavio Ironman-om i obojica smo imali prilicno dugu pauzu u sportu. Bilo kako bilo, danas smo odradili 90 minuta laganog trcanja na skoro -15 stepeni. Bilo je suncano i bez vetra tako da je hladnoca bila ipak podnosljiva.

Trcali smo od Hagsätra ( naselja gde zivimo ) prema Tyresö, na jugu Stockholma. Ono sto je mene iznenedilo je neuobicajno malo ljudi koji su trcali jer ih obicno bude mnogo vise, bez obzira na vremenske prilike. I to je nesto sto je karakteristicno za Svedsku i ostale Skandinavske zemlje. Rekreativni sport i uopste kultura rekreacije je na neverovatno visokom nivou.

Ni najmanje nije cudno i cesto mi se desava da me na trcanju obilaze bake i deke ali je Spaske danas imao “srece” jer nam se to nije desilo. Mislim da bi njegov takmicarski duh to tesko podneo . Kada kazem bake i deke oni to zaista jesu ali treba imati u vidu da mnogi 60 godisnjaci trce maraton ispod 3 sata.

Sto se tice podataka koje moj Garmin vredno prikuplja na treninzima, o tome nekom drugom prilikom

« Prvi dani u Cape Townu     Luka Čanji pobedio na Niškom polu-maratonu 2010 »

Ovaj članak je objavljen pre dana Sunday, January 31st, 2010 at 2:31 pm u kategorijama trčanje. Možeš da pratiš komentare na ovaj članak preko RSS 2.0. Možeš da komentarišeš, ili ostaviš trackback sa svog sajta.